Sunday, January 6, 2013

Утрото над нас

Од  далечнините модри се веат
на сонцето златните далги,
од далечнините модри се леат
на утринта росните влаги.
Под долги, меки ширини рамни
магла се танка крева
и по селата мали - заспали
шумоли скришно врева.
Шумоли - в срце тага налева
за црноземните робjа,
шумоли скришно за мртви поља
за села и градови - гробjа.
Ех, тија долги ширини рамни!
Ех, тaja мака пуста!
Мртви и темни сурови гламњи
скршена гранка маслинка!
По тиja пот се човечка дими
и снага крвава цвили,
по тијa радост никого нема
а сонце радосно има!
Но тиja росни утрини пресни
копнат во гради и тлеат.
Копнат и како бура пеат
и како огин палат.

Коста Кочо Солев Рацин  

No comments:

Post a Comment

Note: Only a member of this blog may post a comment.